U središtu naših dosadašnjih tekstova nalazili su se, prirodom stvari, mladi. Ovaj put, pažnju posvećujemo čoveku koji svoja znanja i iskustva rado deli sa mladim pčelarima i pčelarkama iz Jablaničkog okruga, koji učestvuju u programu podrške razvoju pčelarstva u okviru projekta Podsticanje zapošljavanja mladih. Verujemo da redovi koji slede mogu predstavljati tlo iz kojeg inspiraciju možemo da crpimo i svi mi – bilo da smo mladi i treba da donesemo važne odluke o pravcu u kojem želimo da se naša karijera kreće, ili pak pripadamo starijoj generaciji bez čijeg je iskustva i potpore, razvoj i napredak mladih ljudi nemoguće zamisliti.

Reč je o Zoranu Markoviću – pčelaru, mentoru i fotografu iz Leskovca. Njegova ljubav i poštovanje prema prirodi, a posebno prema pčelama, traju još od malih nogu.

„Pčele su vrlo važan učesnik u celokupnom ekosistemu, jer su glavni oprašivači u prirodi. Mnogo je gotovo neverovatnih podataka o njima. Slušao sam ih dok sam kao bosonogi dečak trčkarao za ocem Borislavom, koji se pčelarstvom takođe bavio od rane mladosti. Pomagao sam i kod kuće u spremanju ramova, farbanju košnica, a odlazio sam i kod drugih pčelara i svuda „krao“ po deo iskustva i znanja koje mi je kasnije mnogo pomoglo u radu“, Zoranove su reči.

I tako, kao mladić, Zoran poseduje već 50 košnica. U narednim godinama proizvodi matice i rojeve, i u nešto manjoj meri med, propolis i polen, dok istovremeno radi u fabrici lekova „Zdravlje“. Sem toga, nesebično poklanja rojeve pčela, prvenstveno mladim pčelarima i manastirima.

Promene u načinu života i rada koje su se sa godinama dešavale i dešavaju se, zahvatile su i pčelarstvo, te Zoran odlučuje da smanji broj košnica i da se pčelarstvom bavi na nešto drugačiji način. Naime, svoju ljubav prema pčelama dovodi u vezu sa ništa manjom strašću prema fotografisanju. Priču o pčelama sada pričaju Zoranove fotografije, koje su bile izložene na kolektivnim izložbama i pčelarskim manifestacijama širom Srbije. Neke od njih su poklonjene kolegama pčelarima i prijateljima, dok su za druge rezervisana mesta u prostorijama Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Leskovcu. I konačno, 10 najboljih će priprasti Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu.

A o fotografisanju i svojim fotografijama, Zoran kaže: „Ključna reč za gajenje, ali i fotografisanje pčela je posvećenost. Mnogo je strpljenja potrebno kako bi uslikali detalj koji se više ne ponavlja. Stotinama puta sam satima ležao u blatu kako bih ovekovečio ono što sam želeo, a poseban mi je izazov pčela na cvetu i baš sam sa tim fotografijama postigao najveći uspeh.“ 

 

 

Delovi intervjua sa Zoranom i fotografije su preuzeti sa:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:692733-Pcele-smiruju-dusu

Kada je posao ljubav…